Среда, 23 Ноември 2016   
Македонско културно здружение „Јане Сандански“ во Брисел (1962-1964)

dragan-bogdanovski-2

Македонската патриотска организација (МПО) која ги подржувала големобугарските аспирации спрема Македонија била концентрирана главно во Северна Америка. Меѓутоа по Втората светска војна МПО се обидела своето влијание да го прошири и во Европа и тоа пред сѐ поради бранот на новодојдени македонски политички емигранти во 50-тите години од XX век во Западна Европа. Концентрацијата на Македонците во Брисел, Белгија било одлучувачко за МПО да се обиде да го прошири своето влијание во Западна Европа, преку формирањето на клубот „Тодор Александров“.

Во тој период биле формирани две македонски политички организации, првата „Македонски национален фронт“ (1956) во Франција, а потоа и „Македонски национален комитет“ (1959-1961) во Шведска предводени од емигрантот Драган Богдановски. Крајната цел на двете организации била идентична: независна и обединета македонска држава на македонскиот народ, а со тоа организациите, а особено Драган Богдановски, добиле непомирливи непријатели во лицето на ванчомихајловистите и нивниот клуб „Тодор Александров“.

Таа нивна нетрпеливост растела и во наредниот период, кога Богдановски се преселил токму во градот каде било седиштето на клубот „Тодор Александров“, Брисел. Имено во зимата 1962/63 година Богдановски помогнал да се формира и да профункционира клуб-друштво за Македонците од Брисел, кое официјално за  тамошните власти требало да дејствува како културно друштво. Преку ова друштво Богдановски се обидел да им помогне на тамошните Македонци, кои го напуштиле друштвото „Тодор Александров“, но не биле организирани. За потребите на новиот клуб, Богдановски максимално се ангажирал. Изнајмил куќа, ја опремил со мебел и мала библиотека за што потрошил околу 100.000 белгиски франци. На основачкото собрание учествувале околу 40 Македонци, решено било клубот да се вика „Јане Сандански“ и да функционира како „македонско културно здружение“, а за претседател бил избран Ѓорѓи Манев. Друштвото било регистрирано во општината, а имало и статут, чиј автор бил Богдановски.

Формирањето на друштвото нe останало незабележано, од ванчомихајловистите од „Тодор Александров“, кои неможејќи да се помират со фактот дека бил формиран ваков клуб направиле инцидент уште при одржувањето на основачкото собрание. Тогаш упаднале неколку лица кои вербално ги нападнале присутните па дури била испровоцирана и физичка пресметка.

Било одлучено клубот да печати и свое гласило под името „Македонска мисла“, како списание за култура и општествени прашања. Првиот број излегол во јули 1964 година и бил уредуван од Редакциски колегиум во состав: Михаил Чекич, Јован Павлов и Крсте Стојановски, но најголем број од текстовите биле потпишани од Драган Богдановски. Во воведната статија од првиот број била објаснета намерата на списанието каде меѓудругото се вели: „Денес во емиграцијата има неколку македонски изданија, од кои некои се вистински македонски и национални кои се издаваат на македонски литературен јазик и ги заштитуваат македонските национални интереси, а други, псевдомакедонски како ‘Македонска трибуна’ и ‘Македонски глас’, што се издавани од група родоотстапници на бугарски јазик, сеејќи во нив замаглување и фалсификаторство за националниот карактер на Македонците, нивното историско минато и нивната борба за национална самостојност. За разлика од од последните псевдомакедонски трибуни и гласови, нашето списание ‘Македонска мисла’ ќе биде во редот на вистинските национални македонски изданија во емиграцијата, и со својата содржина и цел, тоа ќе се разликува од нив, по тоа што ќе биде културно-просветно списание.“ Списанието  редовно излегувало и клубот одлично функционирал сé до крајот на 1964 година, односно, додека во Брисел престојувал Богдановски и сета грижа и одговорност за функционирањето на клубот била негова. Па така кон крајот на 1964 година излегол и последниот петти број на „Македонска мисла“.

Кога Богдановски го напуштил Брисел, веднаш започнале несогласувањата меѓу членовите на Управата, кои биле толку големи и непремостиви што предизвикале растурање на клубот, па дури мебелот и библиотеката биле буквално разграбани од просториите. Подоцна Богдановски дошол до сознанија дека сето тоа било дело на луѓето од „Тодор Александров“, кои на своја страна го придобиле благајникот Крсте Боглев кој го направил раздорот.

Дејствувањето на „Јане Сандански“ иако кратко било од големо значење за Македонците во Белгија, за збогатување на нивниот социјален и културен живот, како и за јакнење на националното чувство. Влијанието на „Тодор Александров“ сред македонската емиграција започнало да е намалува, а финален удар Драган Богдановски му нанесува на овој клуб во периодот кога го предводи „Движењето за ослободување и обединување на Македонија“, и тој клуб продолжил да функционира и во наредните децении но само номинално, со мало членство и намален авторитет и влијание.

Д-р Марјан Иваноски

 

На прво место

News image

Централниот комитет на ВМРО-ДПМНЕ ги усвои победничките листи за парламентарните избори

  Муцунски: Централниот комитет на ВМРО-ДПМНЕ ги усвои победничките листи за парламентарните...

Историја

News image

Гоце Делчев неприкосновен лидер на македонската револуционерна борба

Општонародниот водач на македонската ослободителна борба Гоце Делчев е роден на 4 февруари 1872 годи...

Иселеници

News image

НАЈГОЛЕМО ПРИЗНАНИЕ ЗА АНСАМБЛОТ „Томов“ И ЗА ГЕОРГИ (ЏОРЏ) ТОМОВ (19)

ДЕЛ ОД МОНОГРАФИЈАТА „ТОМОВ“  НА СЛАВЕ КАТИН

Култура и туризам

News image

Велигденски пост

Првичната цел на предвелигденскиот пост била насочена кон огласените, кои се припремале да бидат крс...

Фељтон

News image

АКТИВНОСТИ НА ФОНДАЦИЈАТА ПО СМРТТА НА АТАНАС БЛИЗНАКОВ – (ДЕЛ II) (25)

ДЕЛ ОД ЖИВОТОТ НА АТАНАС БЛИЗНАЈОВ ВО МОНОГРАФИИТЕ НА СЛАВЕ КАТИН

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6).

Your current web browser must be updated to version 7 of Internet Explorer (IE7) to take advantage of all of template's capabilities.

Why should I upgrade to Internet Explorer 7? Microsoft has redesigned Internet Explorer from the ground up, with better security, new capabilities, and a whole new interface. Many changes resulted from the feedback of millions of users who tested prerelease versions of the new browser. The most compelling reason to upgrade is the improved security. The Internet of today is not the Internet of five years ago. There are dangers that simply didn't exist back in 2001, when Internet Explorer 6 was released to the world. Internet Explorer 7 makes surfing the web fundamentally safer by offering greater protection against viruses, spyware, and other online risks.

Get free downloads for Internet Explorer 7, including recommended updates as they become available. To download Internet Explorer 7 in the language of your choice, please visit the Internet Explorer 7 worldwide page.