Петре Маџарче
Зборник на Миладиновци
Алај бег војска береше, He можит да ја соберит; Дур' дојде Петре маџарче, Дробна ми војска пособра, Камбер кад'на поплена Co дванадесет робинки. Co тринадесет робинки Робинки кладе в кочиа, Камбер кад'на пред коња, Боса пo дробни камења, И гологлава пo с'нце. Кад'на му се молеше: „Дегиди Петре Маџарче! Aк' не ме клаиш в кочиа, Баре клаи ме на коња! Ти што кабает ми наиде, Ta мене тераш пред коња, Боса пo дробни камења, И гологлава пo с'нце?” Петре је лепо вореше: „Дегиди камбер кад'но. Аљ знаиш, али паметвиш, Кога беф дете малоо, Ja си беф момок у тебе; Мене ме треска тресеше, Ти лебец не ми даваше; A кога да ми даеше, Од три недели месено, Ти вода не ми дааше, И кога да ми дааше, Полу со раски мешана. За тва те терам пред коња, Бoca пo дробни камења, И гологлава пo с'нце.” |