Среда, 27 Јули 2016   
Климентовата Охридска архиепископија во Македонија (38)

sv-kliment-38

ПРИДОНЕСОТ НА МАКЕДОНИЈА ВО СВЕТСКАТА ЦИВИЛИЗАЦИЈА

Моравската мисија на Константин-Филозоф и Методија завршила успешно за ИРЦ. Дозволувајќи кај западните Словени да се проповеда христијанството на словенски (старомакедонски) јазик, ИРЦ ја искористило можноста своето политичко влијание да го прошири на оддалечените земји. Покрај тоа, сузбивањето на влијанието на германскиот клер, обезбедило противтежа на франечко-бугарскиот воен сојуз. Во овие околности, црковната управа во Цариград, имајќи во свои раце проверена методологија и добри инструменти, во византиско-словенската литература и словенското писмо, минала на реализација на планот на христијанизацијата прво на јужните, а потоа и на останатите Словени. Во остварувањето на оваа голема задача се испречиле тешкотии, пред сè внатрешна криза на власта, а потоа и надворешните непријатели, Арапите и Бугарите.

Периодот на иконоборската криза во внатрешните превривања, следени од пресметките со исламскиот Исток и романско-франечкиот Запад, значел пресвртница која дошла со државен удар во Цариград. По убиството на царот Михајло II (867), на престолот дошла македонската династија на чело со Василиј I (867-886), кој вовел нова политика.

На Цариградскиот собор, меѓу Западното и Источното римско царство, во 869/70, дошло до спогодба: јужните и источнословенските земји да бидат под византиска, а западнословенските под римска јурисдикација. Со ова дошло до црковно осамостојување на ИРЦ.

carigrad
Цариград

Во моментот на најголема заостраност во Цариград, на далматинските градови Будва, Котор, Дубровник, Задар и други, како и на крајбрежните словенски племиња им се заканувала опасност од Арапите од Сицилија, кои ги опседнувале цели 15 месеци. Со доаѓањето на силната византиска флота, во 867 година, било ослободено приморјето, па Византија го обновила суверенитетот на источниот брег на Јадранот. Словенските племиња на Србите и Хрватите ја признале врховната власт на ИРЦ, што довело до антагонизам со Рим.

Во центарот на Балканот тематските управи не можеле да продрат подлабоко во континенталниот дел на Полуостровот од утврдувањето на Солун и уште некои приморски градови. Бугарската профранечка и прозападна власт за време на кан Борис (852-889), покрај Подунавјето опфаќала и поголеми делови од северозападна Македонија и станала силна балканска сила. Бројните македонски склавинии (кнежевства) Драговити, Велегезити, Сагудити и други, потпаднале под бугарска управа и новата државна организација. Половично христијанизирано, претежно словенско население, на старите територии на ИРЦ во Македонија се разликувало од Бугарите по вера, јазик и етногенеза. Македонците имале црковна епархија во Солун и митрополии во Воден (Едеса), Костур (Касториа), Серес и други градови. Бугарите се‘уште биле пагани, припаѓале на западнотурската јазична заедница, па не го разбирале словенскиот (старомакедонскиот) јазик на нивните поданици. По етногенезата, воделе потекло од Оногурите, па заради етничкото двојство се јавил голем антагонизам. За да го воспостави своето уредување на цврсти политички и културни основи, бугарската воена олигархија решила да го прими христијанството. Заради тоа канот Борис се обратил со молба до Рим. На овој потез ИРЦ брзо реагирало и со демонстрација на сила, ги принудил да ја прифатат диктираната спогодба. Според спогодбата (864), Борис се обврзал да ја напушти паганската вера и да го прими христијанството како државна религија од Цариградскиот патријарх. Со овој акт ИРЦ ја зацврстил својата црковна позиција на Балканот, а поставените услови му конвенирале на Борис заради своите внатрешни и меѓународни интереси.

kliment-i-naum
Свети Климент и свети Наум

Во време на владеењето на царот Симеон (893-927) бугарските граници се прошириле на запад до Јадранското и Јонското Море, на исток до Црното Море, а на север и преку Дунав. Јужната граница кон Елада одела по линијата од висината на Крф, источно низ Епирското Загорје и планината Хасија, долж течението на реката Бистрица и северно до Бер (Бероја) и Солун, на 22 км, па и понатаму кон Серес, Филипи, сè до Црното Море.

Прва прилика да се исполнат плановите на ИРЦ и Бугарите се укажала во 885/886  година со доаѓањето на прогонетите ученици на св.Кирил и св. Методиј од Моравија. Тоа биле Климент и Наум Охридски, Ангелариј, Константин-Презвитер-Брегалнички, Константин-Преславски и други.

За судбината на Климент и Наум зборуваат нивните житија. Тие биле примени добро од канот Борис и покрај отпорот на бугарската олигархија која била против Византија и Словените и негодувањата на грчките свештеници (Obolensky, 1991, стр. 118).

По советувањето на водачот на групата Климент со Борис, Наум, Константин Преславски и кнезот Симеон останале во Плиска, која била седиште на канот во Источна Бугарија, додека Константин-Презвитер (Брегалнички) останал во Источна Македонија. Другите кирилометодиеви ученици со македонско потекло, на чело со Климент, биле упатени во нивниот роден крај кој сè уште бил под Бугарите. Како мисионери тие имале задача да ги покрстат останатите пагани, да држат литургија на словенски (старомакедонски) јазик, да ја развиваат писменоста, да ја преведуваат елинската духовна книжевност и да обучуваат нови мисионери за локално свештеништво.

Климент во Македонија бил упатен во 886 година, со седиште на неговата работа во областа Девол, меѓу Охридското Езеро и Јадран. Според неговите житија (Кусо и Широко), тој е роден негде во Македонија и бил меѓу првите и најверни ученици на св. Кирил и св. Методиј. Во 893 година Климент бил поставен за епископ на Охридската област, а на негово место бил назначен Наум. Со овој чин, Климент е првиот македонскословенски епископ на ИРЦ, со седиште во Охрид, но и прв словенски (македонски) епископ воопшто, а со обзир на тоа дека Горазд во 898 година, најверојатно бил посветен од Светата столица за надбискуп. По 1037 година сите негови наследници биле Елини (Obelenski, 1991, стр.258).

plaosnik
Црквата „Свети Климент“ на Плаошник во Охрид

Налик на своите учители во Моравија, Климент во Охрид организирал голема богословна и книжевна школа. Охридската школа на славомакедонски јазик ја посетувале околу 3 500 ученици и со своите разновидни активности, не само од областа на богословијата таа станала прв словенски универзитет. Покрај тоа, охридските архиепископи главно се заслужни што во подоцнешните векови Македонија била водечки центар на византиската цивилизација на Балканот и во Европа(Obelesky, 1991, стр. 118, 261).

Кирилометодиевите ученици од Македонија и Бугарија со својата апостолска работа ја прошириле христијанската вера и словенското (старомакедонското) богослужење, писменоста и книжевноста во Србија, Влашко, Молдавија, Украина и Русија. Со ова е исполнето големото дело на Солунските браќа свети Кирил и Методиј, како и на нивните следбеници. Покрај тоа зачувана е словенската традиција која во подоцнешните векови станале брана за спасување на словенското народно христијанство и ентитетот (Obelesky, 1991, стр.180). Во знак на благодарност за она што придонеле, сите седмомисленици се почитувани како светци, а нивната заедничка слава паѓа на 27 јули, на денот на смртта на св.Климент, 916 година.

Продолжува

Пишуваат:

antonie-donco

Академик Антоније Шкокљев-Дончо

slave-nikolovski-katin
Славе Николовски -
Катин

 

На прво место

News image

Централниот комитет на ВМРО-ДПМНЕ ги усвои победничките листи за парламентарните избори

  Муцунски: Централниот комитет на ВМРО-ДПМНЕ ги усвои победничките листи за парламентарните...

Историја

News image

Гоце Делчев неприкосновен лидер на македонската револуционерна борба

Општонародниот водач на македонската ослободителна борба Гоце Делчев е роден на 4 февруари 1872 годи...

Иселеници

News image

НАЈГОЛЕМО ПРИЗНАНИЕ ЗА АНСАМБЛОТ „Томов“ И ЗА ГЕОРГИ (ЏОРЏ) ТОМОВ (19)

ДЕЛ ОД МОНОГРАФИЈАТА „ТОМОВ“  НА СЛАВЕ КАТИН

Култура и туризам

News image

Велигденски пост

Првичната цел на предвелигденскиот пост била насочена кон огласените, кои се припремале да бидат крс...

Фељтон

News image

АКТИВНОСТИ НА ФОНДАЦИЈАТА ПО СМРТТА НА АТАНАС БЛИЗНАКОВ – (ДЕЛ II) (25)

ДЕЛ ОД ЖИВОТОТ НА АТАНАС БЛИЗНАЈОВ ВО МОНОГРАФИИТЕ НА СЛАВЕ КАТИН

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6).

Your current web browser must be updated to version 7 of Internet Explorer (IE7) to take advantage of all of template's capabilities.

Why should I upgrade to Internet Explorer 7? Microsoft has redesigned Internet Explorer from the ground up, with better security, new capabilities, and a whole new interface. Many changes resulted from the feedback of millions of users who tested prerelease versions of the new browser. The most compelling reason to upgrade is the improved security. The Internet of today is not the Internet of five years ago. There are dangers that simply didn't exist back in 2001, when Internet Explorer 6 was released to the world. Internet Explorer 7 makes surfing the web fundamentally safer by offering greater protection against viruses, spyware, and other online risks.

Get free downloads for Internet Explorer 7, including recommended updates as they become available. To download Internet Explorer 7 in the language of your choice, please visit the Internet Explorer 7 worldwide page.